Stručni ispit za lice za BZR: Sve što treba da znate

Radoš Vinulović 2026-02-21

Kompletan vodič kroz pripremu i polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu. Objašnjenje procesa, najčešća pitanja, analiza novog zakona i saveti iz prakse.

Polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom oblastí. Na osnovu brojnih iskustava, pitanja i nedoumica koje kandidati dele, prikupili smo sveobuhvatan pregled kako bi vam olakšali pripremu. Ovaj članak će vam pružiti jasnu silu o procesu polaganja, najčešćim temama, novim zakonskim promenama i praktičnim savetima koji mogu biti presudni za uspeh.

1. Šta podrazumeva stručni ispit za BZR i ko može da polaže?

Stručni ispit je uslov za sticanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Položen ispit i dobijeno uverenje o praktičnoj osposobljenosti omogućavaju vam da budete lice odgovorno za BZR kod poslodavca ili da radite kao savetnik/saradnik u ovoj oblasti.

Prema važećim propisima, ispit mogu da polažu lica sa različitim nivoima obrazovanja, uključujući i one sa srednjom stručnom spremom, uz položen stručni ispit. Međutim, u fokusu javne rasprave je nacrt novog zakona koji predviđa značajne promene u pogledu uslova.

Ključna promena: Novi zakon i obrazovni uslovi

Na osnovu analize nacrta novog zakona, pojavila se informacija da će za obavljanje poslova pod novim nazivima saradnik ili savetnik za BZR biti neophodno posedovanje minimalno 240, odnosno 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ovo direktno dotiče mnoge trenutne i buduće stručnjake koji nemaju takav profil obrazovanja.

Ipak, u nacrtu se navodi i prelazni period i mogućnost za one sa minimalno pet godina iskustva u oblasti BZR. Za njih bi postojala mogućnost da nastave sa radom, uz obavezu stalnog usavršavanja i prikupljanja bodova na edukacijama. Ova odredba je od kĺjučnog značaja za sve one koji već godinama rade u struci bez tehničkog fakulteta.

2. Organizacija i tok samog ispita: Korak po korak

Na osnovu brojnih iskustava kandidata, ispit je veoma dobro organizovan i sledi standardizovan tok.

2.1 Prijava i čekanje na termin

Nakon slanja prijave (Obrazac 1a) i dokumenata u Upravu za bezbednost i zdravlje na radu, potrebno je sačekati poziv. U normalnim okolnostima, čeka se oko 1.5 do 2 meseca. Prijave se sortiraju, a polaganja se organizuju jednom mesečno, obično vikendom. Zbog epidemioloških mera, moguća su odlaganja i formiranje manjih grupa.

2.2 Dan polaganja: Šta vas očekuje?

Ispit se tradicionalno održava u zgradi na Terazijama 41. Proces traje nekoliko sati (često od 9h do 13h ili duže). Obavezne su maske i rukavice, a poštuje se fizička distanca.

Prozivka i identifikacija (oko 8:50): Provera ličnih karata i prozivka po azbučnom redu. Trudnice imaju prednost.
Raspored po sobama: Ispit se polaže u nekoliko faza, u različitim prostorijama. Kandidati ulaze po troje.
Opšti deo ispita (Međunarodno i domaće zakonodavstvo): Dva usmena ispitivača. Izvlače se ceduljice sa po tri pitanja. Ima se par minuta za pripremu, a dozvoljeno je pisanje koncepta. Literatura nije dozvoljena.
Pismeni deo - Procena rizika za konkretno radno mesto: Radite u učionici sa ostalim kandidatima. Vreme je ograničeno na 2 sata. Dobijate naziv radnog mesta (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, krojac). Dozvoljeno je korišćenje odštampane liste opasnosti i štetnosti koju vam komisija daje, kao i sopstvene metode za procenu (npr. Kinney metoda). Ne dozvoljava se korišćenje drugih literature ili telefona.
Posebni deo - Usmena odbrana procene i pravilnici: Nakon pismenog dela, odlazite na usmenu odbranu procene rizika (često kod Marine Furtule, načelnice Uprave), a zatim i na ispitivanje iz brojnih pravilnika (kod drugog ispitivača). Oba ispitivača su stručna i spremna da pomognu ako kandidat zastane.

Praktičan savet za procenu rizika

Budite spremni da detaljno opišete radni proces, utvrdite opasnosti i štetnosti, primenite izabranu metodu procene i definišete preventivne mere. Ključno je tačno utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom (npr. rad na visini, u dubini, sa opasnim materijalima) ili nije. U zaključku mora jasno da stoji ova procena. Vežbajte na različitim primerima (zidar, viljuškarista, radnik na presi) da budete sigurni.

3. Najčešća ispitna pitanja i teme (iz iskustava kandidata)

Ispitna pitanja se vrte oko odredenih oblasti. Evo nekih od najčešćih kombinacija koje su kandidati navodili:

3.1 Međunarodno pravo i EU direktive

Kako je definisan BZR u osnivačkim aktima EU? (Ugovor o funkcionisanju EU)
Principi prevencije prema direktivi EU 89/391.
Na koga se ne primenjuju mere za podsticanje poboljšanja BZR iz ove direktive?
Kako je regulisan BZR za poslovno nastanjivanje državljana RS na teritoriji država članica EU? (Odgovor: rade pod jednakim uslovima, bez diskriminacije).
Konvencija 161 o službama medicine rada.
Revidirana Evropska socijalna povelja - koja prava definiše?

3.2 Domaće zakonodavstvo (Zakon o radu, ZOZ, PIO...)

Kako se regulišu prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa?
Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti?
Prava iz obaveznog zdravstvenog i penzijsko-invalidskog osiguranja.
Obavezno upućivanje zaposlenog na ocenu radne sposobnosti pred komisijom PIO fonda.
Skraćeno radno vreme, preraspodela radnog vremena, raspored godišnjih odmora.
Pravo na privatnost i poverljivost informacija.

3.3 Pravilnici - Posebni deo ispita

Ovo je najobimniji deo. Ne treba učiti sve napamet, ali je neophodno razumeti suštinu svakog pravilnika i znati ključne brojke i definicije.

Procena rizika: Ko određuje lica za procenu? Šta sadrži plan sprovodenja postupka? Šta sadrži zaključak akta? Grupisanje opasnosti i štetnosti.
Mašine i oprema za rad: Tehnička dokumentacija, deklaracija o usaglašenosti, znak usaglašenosti. Zahtevi kod projektovanja mašina radi lakšeg rukovanja (upravljački sistemi). Opšti zahtevi za male mašine.
Štetnosti u radnoj sredini: Granične i akcione vrednosti za buku (npr. donja akciona 80 dB, gornja 83 dB, granična 85 dB). Definicija i vrednosti za vibracije (šaka-ruka, celo telo). Ispitivanje hemijskih i bioloških štetnosti.
Gradilišta: Mere zaštite pri izvođenju radova u blizini saobraćajnica, mere protiv obrušavanja. Dokumentacija na gradilištu (elaborat, pravilnik, akt o proceni).
Rad sa opasnim materijalima: Mere pri radu sa azbestom (prijava radova, plan rada). Procena rizika kod eksplozivnih atmosfera (klasifikacija zona 0,1,2,20,21,22).
Prva pomoć: Organizovanje pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme.
Lekarski pregledi: Vrste (prethodni, periodični, vanredni, ciljani). Na koji period se rade periodični pregledi za radna mesta sa povećanim rizikom?
Rad na visini i skele: Zahtevi za radne platforme i lestve. Tehnička dokumentacija za noseće skele.
Kesonski radovi i sudovi pod pritiskom: Normalan i nadpritisak (1 bar i više), mere zaštite, vreme zadržavanja za izjednačavanje pritiska.
Osvetljenje: Optimalna osvetljenost na gradilištu (120 lux na prilaznim putevima, 250 lux na mestu rada), u radnim prostorijama (varira od 150 do 300 lux).