Kako započeti karijeru na turističkom brodu - kompletan vodič

Kako započeti karijeru na turističkom brodu - kompletan vodič

Mnogi sanjaju o tome da spoje putovanje, dobru zaradu i nezaboravno iskustvo - a jedan od puteva koji to omogućava jeste rad na turističkim brodovima. Bilo da se radi o ogromnim prekookeanskim kruzerima ili manjim rečnim plovilima, ova industrija godinama privlači ljude sa celog Balkana. Kroz ovaj vodič, na osnovu višegodišnjih priča i iskustava, prolazimo kroz svaki korak: od odabira pozicije i agencije, do prvog ukrcaja i svakodnevnog života na palubi.

Zašto rad na brodu nije samo posao, već način života

Prva pomisao koja mnogima prođe kroz glavu jeste zarada. Istina je da plate, posebno na okeanskim brodovima, višestruko prevazilaze ono što se može ostvariti na kopnu. Konobar na prestižnom brodu može, sa bakšišom i procentom, mesečno da odnese i više hiljada dolara, dok pomoćni kuvar ili perač sudova na rečnom brodu ima fiksnu osnovicu sa stabilnim dodacima. Ali priča se ne završava na finansijama - brod vas odvodi u luke koje biste možda posetili samo jednom u životu: skandinavski fjordovi, karipske plaže, mediteranske obale ili gradovi poput Sankt Peterburga.

Pored putovanja, stiče se dragoceno radno iskustvo u multinacionalnom okruženju. Kolege dolaze sa svih kontinenata, što znači da engleski jezik postaje svakodnevica i brzo se usavršava. Mnogi koji su proveli nekoliko ugovora na vodi kažu da su se vratili kao potpuno drugačije osobe: samouverenije, snalažljivije i spremne da se nose sa bilo kojim izazovom. Naravno, postoji i druga strana medalje - dugo radno vreme, ograničen lični prostor i povremene čežnje za kopnom - ali većina tvrdi da prednosti daleko prevazilaze nedostatke.

Prekookeanski krstarenja ili rečni brodovi - gde je vaše mesto?

Odabir tipa plovila najčešće definiše tempo rada i visinu zarade. Prekookeanski brodovi su ogromna plutajuća odmarališta na kojima boravi nekoliko hiljada putnika i gotovo isto toliko članova posade. Ugovori najčešće traju od šest do osam meseci, a tokom tih perioda radi se svaki dan - ponekad i po dvanaest, četrnaest sati. S druge strane, bakšiš i provizije su ovde najveći, pa konobari, barmeni, radnici u prodavnicama ili kazinu na kraju meseca mogu da zarade više nego ceo godišnji prihod na kopnu.

Rečni brodovi manji su i mirniji. Plove Dunavom, Rajnom ili Senom, a putovanja su kratka i intenzivna. Posada broji četrdesetak do stotinak ljudi, pa je atmosfera porodična. Plate su fiksne - često iznad hiljadu evra - a bakšiš jeste dodatak, ali nije presudan. Ovde se manje radi u poređenju sa okeanskim krstarenjima, ali i dalje dnevne smene traju od osam do jedanaest sati. Odsustvo morske bolesti i činjenica da ste stalno u blizini obale čine rečne brodove posebno atraktivnim za one koji žele da zarade i vide deo Evrope, a da ne odlaze predaleko od kuće.

Koje pozicije su najtraženije i šta donose

Bez obzira na prethodno iskustvo, svako može naći svoje mesto na brodu. Evo kratkog pregleda najčešćih odeljenja:

Restoran i bar

Asistent konobara, pomoćnik u bifeu, šanker, bar-šanker - ove pozicije su najpristupačnije za prvi ugovor. Posao je fizički zahtevan, ali su napitnice glavni izvor prihoda. Konobari na prekookeanskim brodovima često zarađuju od 1500 do 7000 dolara mesečno, u zavisnosti od reona i stručnosti. Na rečnim brodovima se kreće od 1200 do 2300 evra mesečno. Znanje engleskog jezika je obavezno, a svaki dodatni jezik donosi prednost.

Prodavnice (duty free, suveniri, butici)

Radnici u prodavnicama imaju znatno opušteniji režim: kada je brod u luci, dućani su često zatvoreni, pa imate vremena za obilazak destinacija. Plate su fiksne ili kombinovane sa procentom od prodaje, a mesečna primanja idu od 1000 do 1500 dolara. Zbog konkurencije, potrebno je odlično poznavanje jezika i sposobnost komunikacije sa putnicima.

Recepcija (purser, front desk)

Ova pozicija spada u staff (viši rang) i donosi privilegije poput sopstvene sobe, pristupa teretani i bazenima za osoblje te besplatnih izleta. Plata je oko 1500 dolara, a radno vreme retko prelazi deset sati dnevno. Prvi ugovor često započinje četvoronedeljnom obukom na brodu - takozvanim koledžom - nakon čega sledi raspoređivanje na stalni brod. Od kandidata se očekuje tečno znanje engleskog i prethodno iskustvo u hotelijerstvu, mada se uz dobar CV i preporuku može upasti i bez formalne diplome.

Mladi i animacija (Youth Staff, zabavni programi)

Ako volite rad sa decom, ova pozicija donosi manje fizičkog napora i više kreativnosti. Diploma pedagogije ili psihologije nije uvek obavezna, ali dobrodošla. Plate se kreću od 1500 dolara naviše, a satnica je često kraća nego u restoranu. Ipak, strpljenje i odlična komunikacija su neophodni.

Tehničko odeljenje, IT, elektrika, stolarija

Malo se govori o ovim pozicijama, ali upravo su one najstabilnije. Elektrotehničari, IT administratori, brodski tesari zarađuju fiksne plate od 2500 do 4000 dolara mesečno. Potrebno je godinu-dve iskustva u structi, sertifikati i dobro znanje engleskog.

Spa, frizeri, maseri, fitnes treneri

Ovde se prihod često ostvaruje na procenat od pruženih usluga, pa su mesečne zarade promenljive - od 500 do 2000 dolara. Dodatno se plaćaju obuke u Londonu ili drugim centrima, što može predstavljati ulaganje od par hiljada evra pre prvog ugovora.

Agencije - most između kopna i palube

Prvi kontakt sa brodom gotovo uvek ide preko specijalizovanih agencija za ukrcaj. One organizuju intervjue, polaganje testova jezika (najčešće Marlins test) i posreduju između kandidata i brodskih kompanija. Međutim, izbor agencije može biti presudan.

Pojedine agencije u regionu stekle su imidž pouzdanih partnera: ne naplaćuju proviziju dok ne dobijete ugovor, pomažu u osmišljavanju radne biografije i vežbaju sa kandidatima najčešća pitanja za intervju. Druge, nažalost, traže novac unapred - navodno za „administrativne troškove” ili prevode dokumenata - i pritom ne garantuju posao. Postoje i agencije koje su toliko neorganizovane da se kandidati, nakon što prođu intervju i dobiju ugovor, suočavaju sa ćutanjem i nedostatkom informacija o datumu ukrcaja.

Kako prepoznati dobru agenciju? Iskustva veterana kažu: nikada ne dajte novac pre nego što potpišete ugovor; raspitajte se na forumima o iskustvima drugih; budite konkretni u onome što želite i ne pristajite na poziciju ispod vaših kvalifikacija. Vi ste jedini koji odlučujete da li ćete biti konobar, prodavac ili recepcioner. Agenti su tu da vas povežu sa kompanijom, a ne da vam diktiraju karijeru.

Prijava i proces selekcije - od CV-ja do ugovora

Radnu biografiju treba prilagoditi željenoj poziciji. Iako mnogi u prvi mah oklevaju, u praksi se često dodaju i godina-dve izmišljenog iskustva u ugostiteljstvu ili prodaji, uz odgovarajuće preporuke. Bitno je da u CV-ju navedete neprekidni vremenski tok i da poznajete ono o čemu pišete, jer na intervjuu sa predstavnikom kompanije mogu se postaviti konkretna pitanja.

Nakon slanja CV-ja i motivacionog pisma, sledi poziv na preliminarni intervju (uglavnom u regionalnim metropolama). Tu se polaže Marlins test - standardizovana provera engleskog jezika koja obuhvata slušanje dijaloga, gramatiku, vokabular i logičko povezivanje. Occasionalno, za recepciju i prodavnice, traži se i Wonderlic test ličnosti.

Kada savladate jezički prag, sledi glavni intervju sa regruterom iz kompanije. Tada je bitno da zračite sigurnošću. Odevna kombinacija ne mora biti strogo formalna, ali košulja, suknja ili pantalone i uredna frizura ostavljaju bolji utisak. Smeh, otvoren pogled i jednostavni odgovori na postavljena pitanja - poput „Kako biste se snašli u gužvi?”, „Da li ste timski igrač?” - donose uspeh. Nakon uspešnog intervjua, dobija se job offer (ponuda za posao) i kreće priprema dokumenata.

Medicinski pregled - šta sve proveravaju i na šta obratiti pažnju

Jedan od najstresnijih koraka pred polazak jeste lekarski pregled. Propisi zahtevaju detaljno ispitivanje: od krvne slike, pritiska, EKG-a, do provere vida, sluha i opšteg fizičkog stanja. Mnogi strahuju da će ih sitni nedostaci - na primer, blago povišeni pritisak zbog treme, ili čak problem sa stopalima poput urastao nokat - udaljiti od posla. Istina je da pomorske komisije retko odbijaju kandidate zbog ovakvih stvari. Ako primete urastao nokat, savetuju prethodno saniranje kod pedikira, jer dugotrajno stajanje u neudobnoj obući može pogoršati tegobu. Ipak, većina agencija i brodskih kompanija neće vas vratiti kući samo zbog ovog stanja - pod uslovom da je ukupno zdravstveno stanje dobro.

Troškovi lekarskog se kreću od stotinak do dvesta evra, u zavisnosti od obima pregleda i potrebnih vakcinacija. Neke kompanije refundiraju deo izdataka nakon prvog ugovora. Važno je nekoliko dana pred pregled izbegavati kafu, alkohol i naporne aktivnosti, kako bi krvni pritisak bio stabilan - čak i oni koji su inače zdravi mogu privremeno dobiti povišene vrednosti samo zbog nervoze. Stoga, dovoljno sna i vode čine čuda.

Koliko košta odlazak na brod - detaljna računica

Ulazna investicija zna da iznenadi one koji prvi put razmišljaju o ovom poslu. Iako se oglašava da su plate visoke, početni izdaci nisu zanemarljivi:

• Kotizacija i obuka agencije - 150 do 300 evra (plaća se tek nakon dobijanja ponude za posao).
• Lekarski pregled - 80 do 150 evra.
• Viza (najčešće C1/D američka ili šengenska za rečne brodove) - 100 do 130 evra.
• Avionska karta - 500 do 900 evra, u zavisnosti od destinacije ukrcaja (Miami, Orlando, evropske luke).
• Džeparac za prve nedelje - 200 do 400 evra, dok ne stigne prva plata.

Dakle, ukupni troškovi se kreću od 800 do 1500 evra. Na kruzerima koji plove po Mediteranu, neki troškovi mogu biti manji, jer vize nisu potrebne, a i karta je povoljnija. Rečni brodovi često nude povratnu kartu već za prvi ugovor, dok prekookeanske kompanije obično plaćaju samo jedan smer - do broda. S obzirom na ove cifre, mnogi se zadužuju kod porodice ili banaka, ali već posle prvog meseca rada trošak se višestruko vraća. Savet iskusnih je jasan: nikad ne pozajmljujte više nego što možete vratiti, i ne pristajite na pozicije koje vam ne odgovaraju samo da biste se ukrcali.

Prvi dani na palubi - šta vas stvarno čeka

Jednom kada stignete u luku i prođete imigracionu kontrolu, počinje obuka specifična za kompaniju. Za pojedine pozicije (recepcija, krupijei) ta obuka traje i do mesec dana na posebnom „koledž brodu”, gde polažete ispite iz praktičnog rada na programu, ali i iz bezbednosnih procedura (Solas obuke, upravljanje masom, zaštita životne sredine). Za ostale - poput konobara - obuka je kraća, ali prvih nekoliko dana biće posvećeno upoznavanju sa zaduženjima i rasporedu.

Radni dan retko traje kraće od deset sati, a poseduje dinamične smene: doručak počinje u šest ujutru, a večera se završava posle ponoći. Pauze su kratke, ali ih ima: trideset minuta za obrok, uz to i vreme za odmor u kabini ili odlazak u crew bar. Život posade organizovan je tako da se što više ljudi rotira, a da brod nikada ne bude bez usluge. Oni koji rade u prodavnicama ili na recepciji imaju nešto povoljniji raspored, jer su im prodavnice zatvorene kada je brod u luci.

Kabine dele dve osobe, mada postoje i jednokrevetne za staff-pozicije. U početku, podela kupatila i mali prostor mogu delovati čudno, ali se brzo naviknete. Uslovi su čisti i funkcionalni, a uniforme se dobijaju odmah i redovno peru. Hrana za posadu je uglavnom dobra - u menzama uvek ima voća, kolača, čuvenih hamburgera za brzi zalogaj, a ako se to ne dopada, uvek se može naručiti pica ili pasta preko menija za osoblje.

Odnosi, veze i porodica na daljinu

Brodski život je poznat po intenzivnim druženjima. Svakih par dana u crew baru se organizuju tematske žurke, okupljanja uz muziku i ples. Zbog radnog vremena, većina posade jedva čeka da završi smenu i nađe se sa kolegama. Međutim, romantične priče sa kopna izuzetno su teško održive. Razlika u vremenskim zonama, ograničen internet i neredovne telefonske veze iscrpljuju i najjače emocije. Mnogi su, posle nekoliko meseci, doneli odluku da vezu nastave ili prekinu - a često je baš ta razdvojenost učvrstila neke odnose.

Za parove koji žele da plove zajedno, situacija je komplikovana. Većina kompanija zahteva venčani list ili dokaz o dugogodišnjem zajedničkom životu da bi ih rasporedila na isti brod. U suprotnom, može se desiti da jedan ode u Karibe, a drugi na Aljasku. Zato je mudro da se zajednički zahtev podnese još pre potpisivanja ugovora, uz strpljivo čekanje na slobodna mesta.

Saveti koje vredi poneti na palubu

• Obuća i udobnost: Rad na nogama traje cele dane, pa je kvalitetna crna radna obuća najbolji prijatelj. Pre odlaska, posetite pedikir i rešite svaki urastao nokat ili kožni žulj - sitnice koje posle dvanaest sati hoda mogu postati agonija.
• Jezička priprema: Čak i ako engleski nije savršen, vežbajte konverzaciju i stručne reči za odabrano odeljenje. Marlins test se senovito prolazi, ali za intervju je potreban razgovor bez zastoja.
• Ne odustajte od svog izbora: Agencije će vam nuditi lakše dostupne pozicije - asistent konobara ili pomoćni čistač - jer tu uvek postoji velika potražnja. Ako ste se odlučili za prodavnicu, recepciju ili kazino, istrajte u tome. Jednom kada prihvatite nižu poziciju, veoma je teško napredovati.
• Finansijska disciplina: Platne kartice se obično pune svake dve nedelje, a troškove na brodu skoro da nemate. Sav novac može da ostane za otplatu kredita ili štednju. Nemojte podleći iskušenju da na prvom izlasku u luci potrošite celu sedmičnu zaradu na suvenire i izlaske.
• Psihička priprema: Prvih mesec dana će biti haotično. Mnogi novajlije požele da odmah daju otkaz, ali upravo tada treba izdržati. Kako upoznajete kolege i usvajate rutinu, sve postaje lakše. Posle drugog meseca, već ćete se smejati prvim brigama.

Povratak kući i utisci posle prvog ugovora

Osobe koje su provele pet, šest ili više meseci na vodi vraćaju se sa mešovitim osećanjima. Ušteđevina zna da premaši deset hiljada evra, što na Balkanu često rešava stambeno pitanje, pokretanje biznisa ili finansiranje nastavka studija. Ali, povratak u svakodnevicu nije jednostavan. Oni koji su proveli nekoliko godina na brodu pričaju da su se odvikli od domaćeg mentaliteta, da su zaboravili izraze na maternjem jeziku i da im treba nekoliko meseci da se ponovo uklope.

Zato mnogi ne mogu da zamisle život bez palube i ponovo se ukrcavaju čim istekne zakonski minimum odmora. Neki odluče da ostanu u istoj kompaniji i napreduju do menadžerskih pozicija; drugi sakupe iskustvo i otvore vlastite agencije ili ugostiteljske obrte na kopnu. Zajedničko svima je jedno: rad na brodu ostavlja trag za ceo život.

Zaključak - može li se bez veze i sa skromnim iskustvom?

Najveća zabluda u vezi sa zapošljavanjem na turističkim brodovima jeste da je potrebna „veza” ili specijalna preporuka. Stotine ljudi sa prostora Srbije, Bosne, Crne Gore i Hrvatske svake godine dobiju ugovor samo sa znanjem jezika, osmehom i dobro sročenim CV-jem. Kompanije traže vredne, nasmejane i pouzdane radnike, a ne one koji imaju „nekog” u agenciji.

Ako ste spremni da izdržite višemesečno odsustvo, da radite dok su drugi na odmoru iako umorni, brod vam može pružiti priliku kakvu ovde - na suvom - verovatno ne biste dobili. Iskustvo, novac i novi prijatelji samo su bonus uz avanturu koju ćete prepričavati decenijama. Zato, prikupite informacije, sredite dokumenta i verni svojim željama krenite ka prvoj luci. More je veliko, a brodovi neprestano traže nove članove posade. Možda je baš sada pravi trenutak da se i vi ukrcate.