Kako izabrati digitalni fotoaparat - sve što treba da znate pre kupovine

Sećate se vremena kada su digitalni fotoaparati bili retkost i privilegija? Do pre nekoliko godina o njima smo mogli samo da sanjamo, a danas su dostupni gotovo svima. Ogromna ponuda na tržištu - od različitih proizvođača i za najrazličitije cene - može da zbuni i one koji nisu početnici. Ako ste u potrazi za aparatom koji će pratiti vaše svakodnevne trenutke, putovanja ili hobije, ovaj vodič će vam pomoći da donesete pravu odluku. Proći ćemo kroz najvažnije karakteristike, razjasniti mitove i dati konkretne savete kako da izaberete aparat po svojoj meri.

Megapikseli - brojke koje varaju

Jedno od prvih pitanja koje se nameće je: koliko megapiksela treba da ima dobar digitalni fotoaparat? Iako prodavci često ističu ogromne brojke, istina je da broj megapiksela nije presudan za kvalitet fotografije. Megapikseli određuju koliko će velika biti slika kada je štampate - za standardne formate poput 10×15 cm ili 13×18 cm, sasvim je dovoljno 5 do 6 megapiksela. Veći broj piksela postaje koristan tek ako planirate velike postere ili intenzivno isecate fotografije.

Ono što zaista utiče na kvalitet slike jeste veličina senzora, a ne samo broj megapiksela. Kada na mali senzor strpate previše piksela, dobijate „šum” - one sitne zrnaste tačkice koje kvare fotografiju, naročito pri slabijem osvetljenju. Zato nemojte da padate na marketinške trikove; bolje je izabrati aparat sa manje megapiksela, ali većim i kvalitetnijim senzorom.

Optički zum - ono što zaista približava sliku

Suština dobrog krupnog kadra leži u optičkom zumu. On koristi sočivo da fizički približi objekat, bez gubitka kvaliteta. Nasuprot tome, digitalni zum samo iseca centralni deo slike i uvećava je, što dovodi do mutnih, pikselizovanih fotografija - isto kao kada na računaru zumirate malu sliku. Digitalni zum možete slobodno ignorisati.

Za prosečnog korisnika optički zum od 3× do 5× je sasvim dovoljan za portrete, pejzaže i porodične fotke. Ako volite da fotografišete prirodu, sport ili udaljene detalje, potražite modele sa 5×, 10× ili čak više, ali znajte da sa porastom zuma često opada kvalitet objektiva i da će vam za oštre snimke biti potreban oslonac (stativ ili oslanjanje na nešto čvrsto). Dakle, pregled specifikacija: optički zum je ono što gledate, digitalni zanemarite.

Objektiv i senzor - srce svakog aparata

Kvalitet fotografije ne zavisi samo od piksela i zuma. Objektiv i senzor su temelj dobrog aparata. Zato se isplati birati proizvođače koji imaju decenije iskustva u optici. Svetski poznati brendovi kao što su Canon, Nikon, Olympus, Fuji i Pentax ulažu ogromna sredstva u razvoj sočiva i tehnologije senzora, pa će i njihovi povoljniji modeli dati prirodnije boje, manje izobličenja i bolje rezultate pri slabom svetlu. To ne znači da drugi proizvođači ne vrede, ali optički giganti su uglavnom sigurniji izbor.

Obratite pažnju i na oznake sočiva - npr. Carl Zeiss na Sony modelima ili Nikkor na Nikon aparatima. Takve optike garantuju vrhunsku oštrinu. Uz to, proverite i mogućnost makro režima ako volite da fotografišete cveće, nakit ili druge sitne detalje; mnogi aparati nude makro fokus na svega nekoliko centimetara, što je sjajna prednost.

Baterije - obične, punjive ili litijum-jonske

Jedna od najvećih briga korisnika jesu baterije. Na tržištu ćete naći aparate sa alkalnim (običnim) baterijama (AA, AAA), sa punjivim Ni-MH baterijama i sa litijum-jonskom (Li-Ion) baterijom - sličnom onoj u mobilnim telefonima. Svaka opcija ima svoje prednosti i mane.

Aparati sa običnim baterijama često su jeftiniji i zgodni su jer u slučaju pražnjenja možete kupiti nove na svakoj trafici. Ali troše se neverovatno brzo - ponekad ne izdrže ni desetak slika, naročito ako koristite displej i blic. Zbog toga je mudro dokupiti punjač i set punjivih baterija; danas gotovo svaki aparat koji prima AA baterije odlično radi sa kvalitetnim punjivim baterijama. Najbolje punjive baterije (npr. Eneloop, Varta, Duracell od 2500 mAh i više) omogućavaju stotine snimaka između punjenja.

Sa druge strane, litijum-jonske baterije su lagane, kompaktne i dugo traju - jedan punjač i kabl su sve što vam treba. Nema glomaznih spoljnih punjača, a aparat se puni direktno na struju ili preko USB-a. Mana je što su rezervne baterije skuplje i ne mogu se kupiti na svakom ćošku. Bez obzira na izbor, uvek je pametno imati bar jednu rezervnu bateriju, naročito na putovanjima.

Još jedan savet: baterije praznite do kraja pre ponovnog punjenja, bar prva tri puta, kako bi se „formirale“ i dostigle puni kapacitet. I ne zaboravite - pregledavanje snimaka i video zapisa troši mnogo više energije od samog fotografisanja!

Memorijska kartica i njeno održavanje

Uz svaki aparat dobijate malu internu memoriju ili karticu od 16-32 MB, što je dovoljno za svega dvadesetak fotografija. Zato se odmah kupuje dodatna memorijska kartica. Danas su SD i microSD kartice pristupačne, te se preporučuje kapacitet od barem 4 GB, a ako snimate video, onda 8 GB ili više.

Jedna često zanemarena stvar jeste formatiranje kartice. Kad obrišete fotografije, one se logički uklone, ali ostaci podataka mogu vremenom izazvati greške. Zato s vremena na vreme (jednom mesečno ili posle prebacivanja svih slika na računar) formatirajte karticu kroz meni aparata. To će produžiti njen vek i sprečiti neprijatna iznenađenja. Naravno, pre formatiranja obavezno sačuvajte sve željene snimke.

Video zapis - ne samo za kamere

Današnji digitalni fotoaparati snimaju i video, pa je korisno obratiti pažnju na rezoluciju i broj frejmova u sekundi (fps). Za pristojne snimke potrebna je minimalna rezolucija 640×480 piksela sa 30 fps (frejmova u sekundi). Niži broj frejmova (npr. 15 fps) stvara efekat seckanja, posebno kada snimate objekte u pokretu ili brzo pomerate kameru.

Skuplji modeli nude HD rezoluciju (1280×720) i više, što garantuje oštrije i detaljnije klipove. Imajte na umu da HD snimci zauzimaju dosta prostora na kartici, ali za povremeno snimanje su odlični. Proverite i da li aparat snima zvuk, jer neki osnovni modeli daju samo sliku bez tona.

Korisne funkcije koje olakšavaju fotografisanje

Moderni aparati obiluju režimima i pomagalima. Evo na šta vredi obratiti pažnju:

• Stabilizacija slike - optička ili digitalna? Optička stabilizacija pomaže da smanjite zamućenje usled podrhtavanja ruku, naročito pri većem zumu i slabijem osvetljenju. Digitalna stabilizacija samo podiže ISO, što povećava šum i nije tako efikasna.
• Režimi scena (SCN) - noćni pejzaž, portret, sport, plaža, sneg, vatromet, hrana… Ovi režimi automatski podešavaju ekspoziciju, blic i boje za konkretne uslove. Noćni mod je pravi dragulj: sa njim i jednostavnim osloncem možete dobiti fantastične noćne snimke, čak i u mrklom mraku. Ikona meseca ili Ajfelove kule je nepogrešiva.
• Makro mod (cvet) - omogućava oštro fotografisanje sa vrlo male udaljenosti, idealno za cveće, nakit, hranu. Neki aparati nude super makro od samo 1 cm.
• „Face detection“ (prepoznavanje lica) i osmeh - automatski fokusira lica i optimizuje ekspoziciju, pa su portreti lepši. Opcija hvatanja osmeha je zanimljiv dodatak.
• Redukcija crvenih očiju - korisno kad fotografišete ljude sa blicem; aparat emituje pred-blic kako bi se zenice suzile.
• Kompenzacija ekspozicije (+/- dugme) - kada želite da slika bude svetlija ili tamnija od automatski izabrane, podesite vrednost. Iskusni fotografi amateri ovo često koriste za kreativne efekte.

Ergonomija i izgled - da vam aparat „legne“

Iako specifikacije izgledaju impresivno, ništa ne može zameniti osećaj kada aparat uzmete u ruku. Ergonomija je ključna. Isprobajte da li možete lako dohvatiti sve dugmiće jednom rukom, da li je drška dovoljno udobna i da li je aparat pretežak za svakodnevno nošenje. Mali, džepni modeli (kompakti) su odlični za večinu, dok su veći (prosumer) namenjeni onima koji žele više kontrole i ne smeta im malo veća težina.

Takođe, obratite pažnju na kvalitet izrade. Metalno kućište je otpornije na padove i nezgode, što može biti presudno ako ste skloni da vam aparat isklizne iz ruku.

Koju klasu aparata izabrati - kompakt, prosumer ili DSLR?

U zavisnosti od ambicija i budžeta, možete birati između:

• Kompaktni (point-and-shoot) - mali, jednostavni, automatski. Idealni za porodice, putovanja, svakodnevne trenutke. Cene se kreću od 7.000 do 25.000 dinara. U ovoj kategoriji sve preporuke za Canon PowerShot A i IXUS seriju, Sony Cyber-shot, Nikon Coolpix, Olympus FE/mju i Fuji Finepix J/Z.
• Prosumer (poluprofesionalni) - veći, sa ručnim podešavanjima, boljim objektivom i većim zumom (npr. Fuji Finepix S serija, Canon SX, Nikon P, Sony H). Pružaju odličan balans između automatskih opcija i kreativne slobode, a slike su često vidno bolje nego na kompaktima.
• DSLR (digitalni SLR) - sa izmenjivim objektivima, za one koji žele da se ozbiljno bave fotografijom. Cene startuju od 400 evra pa nagore, a uz aparat je potrebno ulagati i u objektive, blic, torbe… Ovo je već posebna priča za entuzijaste.

Za ogromnu većinu ljudi, dobar kompakt sa 5-8 megapiksela, 4× optičkim zumom, Li-Ion baterijom i osnovnim režimima biće sasvim dovoljan. Ako želite da učite, prosumer aparat je odličan izbor jer nudi ručne modove (A, S, M) i omogućava vam da postepeno savladate osnove fotografije.

Koliko para - koliko muzike

Raspon cena je ogroman. Za budžet do 100-150 evra možete naći veoma solidne modele poznatih marki, sa svim potrebnim funkcijama. U rangu 150-250 evra dobijate HD video, veći zum, optičku stabilizaciju i kvalitetnije objektive. Preko 300 evra već ulazite u svet prosumer modela ili povoljnijih DSLR-a.

Kada poredite cene, uvek gledajte šta dobijate uz aparat: ponekad je uz model uključen punjač i baterije, a ponekad ne. Kupovina „golog“ aparata pa naknadna doplata za karticu, torbicu i punjač može značajno uvećati trošak. Zato, ukupan trošak opreme računajte od starta.

Najčešći problemi i kako ih rešiti

Tokom korišćenja mogu se javiti sitne nevolje. Evo nekoliko tipičnih situacija:

• Mutne fotografije - proverite da li je uključen makro mod kad nije potreban, da li vam je ISO previsok ili da li je blic isključen u mraku. Često je dovoljno vratiti aparat u automatski režim.
• Brzo pražnjenje baterije - ekran, stalno pregledanje snimaka i video troše najviše energije. Isključite displej kad ne fotografišete i koristite tražilo ako ga aparat ima. Investirajte u kvalitetne punjive baterije.
• „System error“ ili blokada - izvadite bateriju na nekoliko sekundi i vratite je. Ako ne pomaže, formatiranje kartice u drugom uređaju ili vraćanje fabričkih podešavanja može rešiti problem. Ukoliko se greška ponavlja, servis.
• Pesak ili vlaga - odmah isključite aparat, izvadite bateriju i karticu, i odnesite ga u proveren servis. Ne pokušavajte da ga sami rastavljate. U zavisnosti od štete, popravka se možda neće isplatiti, pa razmislite o novom aparatu.

Kako da dobijete najbolje iz svog aparata

Čak i odličan aparat može razočarati ako ga ne koristite pravilno. Nekoliko krajnjih saveta:

1. Čitajte uputstvo - zvuči dosadno, ali tu su objašnjeni svi režimi, prečice i mogućnosti.
2. Eksperimentišite sa režimima scena - ne oslanjajte se samo na „Auto“. Noćni pejzaž, sport, portret, makro - svaki ima svoju primenu i može dramatično poboljšati rezultat.
3. Pri slabom osvetljenju, oslonite aparat na nešto stabilno ili koristite stativ (tripod). Ukoliko nemate stativ, aktivirajte tajmer od 2 sekunde da izbegnete podrhtavanje pri pritiskanju okidača.
4. ISO podesite ručno kada je to moguće - što je manji broj, to je slika čišća. U mraku, ako ne želite blic, podignite ISO, ali očekujte više šuma.
5. Digitalni zum nemojte koristiti - umesto toga, zumirajte kasnije u programu na računaru.
6. Podešavanje belog balansa (WB) - ako vam boje deluju neprirodno (previše toplo ili hladno), promenite WB prema osvetljenju (dnevno svetlo, oblačno, fluorescentno...).
7. Za lep „bokeh“ efekat (zamagljena pozadina, oštar subjekat) - koristite veći otvor blende (mali f broj), približite se objektu, a pozadinu udaljite. Na prosumer i DSLR aparatima ovo se lako postiže, dok na kompaktima zahteva malo više truda.

Kupovina digitalnog fotoaparata ne mora biti noćna mora. Kada jednom razumete šta je zaista bitno - optika i senzor, optički zum, baterije i praktične funkcije - lako ćete odbaciti nepotrebne brojke. Obavezno probajte aparat pre kupovine, uporedite nekoliko modela i ne dajte da vas povedu samo reklame. Na kraju, fotografija je pre svega užitak; dobar aparat je alat koji će vam pomoći da sačuvate uspomene, ali najvažnije je vaše oko i trenutak koji hvatate. Srećno fotografisanje!