Bezbednost i zdravlje na radu: lice za BZR, stručni ispit, procena rizika i priprema

Bezbednost i zdravlje na radu kod nas se često posmatra kao administrativna obaveza, ali u praksi predstavlja ozbiljnu, odgovornu i sve traženiju oblast. Mnogi ljudi koji rade u različitim sektorima žele da polože stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu i time steknu mogućnost da obavljaju poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu. Drugi razmišljaju da upišu ili završe fakultet, jer ih zanima rad u agenciji, procena rizika, obuka zaposlenih ili praćenje propisa. U ovom tekstu objedinjeni su praktični saveti, iskustva i osnovne informacije o tome kako izgleda put do zvanja lica za BZR, šta obuhvata stručni ispit, koliko je priprema zahtevna i na šta treba obratiti pažnju.

Ovo nije tekst o jednom gradu, jednoj firmi ili jednom pojedincu. Reč je o opštem vodiču za sve koji žele da se bave bezbednošću i zdravljem na radu, bilo u privrednom društvu, državnoj ustanovi, zdravstvenoj organizaciji ili privatnoj agenciji. Cilj je da dobijete realnu sliku: ko može da polaže, šta se uči, zašto su pravilnici važni, kako se radi procena rizika i kakve su mogućnosti zaposlenja.

Zašto je oblast bezbednosti i zdravlja na radu perspektivna

Bezbednost i zdravlje na radu nije samo formalnost propisana zakonom. To je oblast koja direktno utiče na život i zdravlje zaposlenih, na produktivnost, na troškove poslovanja i na odgovornost poslodavca. Zbog toga se od svake ozbiljne organizacije očekuje da ima osobu koja će voditi računa o propisima, obukama, evidencijama, pregledima opreme i uslova radne okoline. U manjim firmama to može biti radnik koji obavlja i druge poslove, dok veći sistemi često zapošljavaju lice za bezbednost i zdravlje na radu ili angažuju spoljnu agenciju.

Poslednjih godina svest o značaju ove oblasti raste. Inspekcijski nadzor je češći, kazne su veće, a poslodavci sve više shvataju da je jeftinije ulagati u prevenciju nego plaćati posledice povreda na radu, profesionalnih oboljenja i sudskih postupaka. Zato su znanje, licenca i praktično iskustvo u ovoj struci sve vredniji. Poslovi za referenta za bezbednost, konsultanta, saradnika u službi bezbednosti ili člana tima za procenu rizika mogu se naći u proizvodnji, građevinarstvu, saobraćaju, zdravstvu, obrazovanju, trgovini i javnoj upravi.

Ipak, treba biti realan. Ova oblast nije mesto za one koji žele brz i lak posao bez odgovornosti. Od lica za BZR očekuje se poznavanje velikog broja propisa, sposobnost da se donesu procene, da se savetuje poslodavac, da se obuče zaposleni i da se dokumentacija vodi ažurno. Plaćanje može biti solidno, ali varira u zavisnosti od stručne spreme, iskustva, sektora, regije i vrste poslodavca. Neki rade u kancelariji, neki su stalno na terenu, a neki kombinuju oba oblika rada.

Ko može da radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu

Prema važećim propisima, poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen odgovarajući stručni ispit. U praksi to znači da se za posao lica za BZR ne traži uvek fakultetska diploma, osim ako poslodavac ili vrsta posla postavljaju strože uslove. Mnoge firme šalju svoje zaposlene da polože ispit i potom im poveravaju poslove BZR, jer im je to praktično i povoljnije od zapošljavanja novog radnika. To je jedan od razloga zašto se za ovu oblast često interesuju ljudi iz različitih struka.

Sa druge strane, za rad u agenciji koja se profesionalno bavi bezbednošću i zdravljem na radu obično su potrebni viši nivoi obrazovanja, licenca i iskustvo. Agencije pružaju usluge većem broju klijenata, često rade na terenu, izrađuju procene rizika, vrše preglede i ispitivanja, obučavaju zaposlene i vode dokumentaciju za druge firme. Zato je za rad u agenciji prednost ako imate završen fakultet tehničke, medicinske, tehnološke ili srodne struke, kao i položen ispit i određeno radno iskustvo.

Postoji i razlika između pojedinih vrsta ispita. Jedan ispit osposobljava lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u firmi. Drugi ispiti mogu se odnositi na pregled i proveru opreme za rad ili na ispitivanje uslova radne okoline. Oni nisu obavezni za svakoga i ne moraju se polagati zajedno. Za osnovno zvanje lica za BZR najčešće je dovoljan prvi ispit, dok su dodatni ispiti potrebni za specijalizovane poslove u agencijama ili laboratorijama.

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu: šta obuhvata

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu obiman je i zahteva ozbiljnu pripremu. Njegov sadržaj obuhvata opšti deo, zakonodavstvo, međunarodne izvore, radno pravo, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, kao i niz pravilnika koji uređuju posebne oblasti zaštite na radu. Kandidati često kažu da su prvi i drugi deo lakši, dok su pravilnici i procena rizika najzahtevniji.

Ispit se obično sastoji iz više delova. Prvi deo može uključivati opšte pravne propise, definicije, obaveze poslodavca i zaposlenih, inspekcijski nadzor, licence, preventivne mere i međunarodne konvencije. Drugi deo pokriva radne odnose, odmah i odmore, zaštitu na radu, invalidsko osiguranje, zdravstvenu zaštitu i prava zaposlenih. Zatim sledi pismeni deo, najčešće izrada procene rizika za određeno radno mesto. Na kraju su usmeni delovi u kojima se odgovara na pitanja iz pravilnika i iz same procene rizika.

Trajanje ispita može biti dugo, često i po nekoliko sati ili ceo dan. Kandidati prolaze kroz više prostorija, razgovaraju sa više ispitivača i dobijaju različita pitanja. Nekada je dozvoljeno korišćenje literature, nekada ne. Zato je najsigurnije učiti tako da znanje bude trajno, a ne da se oslanja na prepisivanje ili na materijal koji će možda biti dozvoljen. Iskustva pokazuju da ispitivači mogu da pomognu kada vide da kandidat zna osnove, ali ne tolerišu neznanje osnovnih pojmova.

Kako izgleda priprema za polaganje ispita

Priprema za polaganje ispita zahteva plan, vreme i strpljenje. Neki kandidati uče dva do tri meseca, drugi i duže, u zavisnosti od predznanja i obaveza. Ako radite puno radno vreme, realno je da će vam trebati više vremena. Preporučuje se da se učenje rasporedi po celinama: prvo opšti deo i zakoni, zatim pravilnici, pa procena rizika, i na kraju ponavljanje kroz pitanja i primere.

Literatura je često obimna i može delovati nepregledno. Zato je važno koristiti više izvora: zakone, pravilnike, zbirke propisa, skripte, beleške sa konsultacija i primere procene rizika. Skripte mogu biti korisne za početak i za brzo podsećanje, ali same po sebi često nisu dovoljne. Iskusniji kandidati savetuju da se pročitaju svi propisi koji su navedeni u programu ispita, a skripta da služi kao vodič kroz ono što je najvažnije.

Konsultacije i pripremne obuke mogu mnogo da pomognu, naročito ako niste sigurni kako da organizujete učenje ili ne razumete strukturu ispita. Na njima se često dobije uvid u formu pitanja, način odgovaranja i najčešće oblasti koje se proveravaju. Ipak, nijedna obuka ne može da zameni samostalno učenje. Najbolji rezultati postižu se kombinacijom: kurs ili konsultacije, redovno čitanje propisa, rešavanje primera i ponavljanje.

Ako se prijavljujete za ispit, raspitajte se o rokovima, ceni, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave. Termini mogu biti nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Od prijave do polaganja može proći nekoliko nedelja ili meseci. Zato ne ostavljajte učenje za poslednji trenutak. Bolje je početi ranije i imati vremena da se gradivo savlada bez panike.

Pravilnici: najzahtevniji deo ispita

Pravilnici su često najteži deo stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu. Oni sadrže konkretne zahteve, mere, rokove, brojeve, oznake i dokumentaciju. Ispitivači mogu da pitaju detalje koji se odnose na gradilišta, električne instalacije, mašine, opremu za rad, lična zaštitna sredstva, prvu pomoć, hemijske i biološke štetnosti, buku, vibracije, osvetljenje, mikroklimu i rad na visini.

Pitanja nisu uvek opšta. Često su konkretna: koliko iznosi neka granična vrednost, šta mora da sadrži prijava radova, ko izdaje dozvolu, koji su rokovi za preglede, kako se obeležavaju izlazi u slučaju evakuacije, šta se traži u dokumentaciji za rad pod naponom, koje su obaveze poslodavca prema zaposlenima na povećanom riziku. Zato je važno učiti sa razumevanjem, a ne samo napamet. Pravilnike treba povezivati sa realnim situacijama i svakodnevnim poslom.

Jedan od načina da se savlada obimna materija jeste pravljenje sopstvenih tabela i skraćenih pregleda. Za svaki pravilnik možete izdvojiti: predmet, važne definicije, obaveze poslodavca, obaveze zaposlenog, rokove, dokumentaciju, mere zaštite i primere. Takođe, korisno je pratiti izmene propisa, jer se zakoni i pravilnici menjaju. Ono što je bilo tačno pre nekoliko godina danas može biti izmenjeno, pa je ažurnost veoma važna.

Procena rizika: centralni deo posla i ispita

Procena rizika je jedan od najvažnijih poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu. To je postupak kojim se identifikuju opasnosti i štetnosti na radnom mestu, procenjuje verovatnoća i težina mogućih povreda ili oboljenja, i određuju mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje. Bez procene rizika nema ozbiljnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu, jer se na njoj zasnivaju mnoge druge obaveze poslodavca.

Na ispitu se često dobija zadatak da se izradi procena rizika za određeno radno mesto. To može biti zavarivač, vozač viljuškara, magacioner, administrativni radnik, građevinski radnik, zdravstveni radnik, radnik u proizvodnji ili neko drugo zanimanje. Kandidat treba da opiše tehnološki proces, radno mesto, sredstva za rad, opasnosti i štetnosti, način procene, mere zaštite i zaključak. Nekada je dozvoljeno koristiti literaturu, a nekada samo listu opasnosti i štetnosti i izabranu metodu.

Postoje različite metode procene rizika, kao što su matrice i bodovne metode. Suština je da se na sistematičan način dođe do ocene rizika i da se ona obrazloži. Ako koristite neku metodu, potrebno je da znate njenu skalu, način sabiranja ili množenja i tumačenje rezultata. Takođe, korisno je pripremiti primere za različita radna mesta, jer se na ispitu može dobiti zanimanje sa kojim niste svakodnevno u kontaktu.

U praksi, procena rizika nije jednokratni dokument. Ona se menja kada se promene uslovi rada, tehnologija, oprema, organizacija ili propisi. Lice za BZR mora da prati te promene i da ažurira procenu. Zato je razumevanje suštine mnogo važnije od pukog prepisivanja gotovih rešenja.

Šta radi lice za bezbednost i zdravlje na radu u praksi

Posao lica za bezbednost i zdravlje na radu obuhvata više oblasti. To uključuje praćenje propisa, izradu i ažuriranje akata, organizovanje obuka, vođenje evidencija, saradnju sa poslodavcem, zaposlenima, medicinom rada i inspekcijom. Lice za BZR učestvuje u proceni rizika, predlaže mere, prati njihovu primenu i obaveštava poslodavca o stanju bezbednosti i zdravlja na radu.

U manjim firmama ovi poslovi mogu biti vezani za jednog radnika koji ih obavlja uz druge obaveze. U većim sistemima postoji služba ili tim koji se bavi bezbednošću, zaštitom od požara, zaštitom životne sredine i drugim srodnim oblastima. U agencijama, lice za BZR često radi za više klijenata, obilazi lokacije, piše izveštaje i procene, drži obuke i pomaže u pripremi za inspekcijski nadzor.

Ovaj posao zahteva odgovornost, komunikativnost i sposobnost da se informacije prenesu jasno i jednostavno. Nije dovoljno samo poznavati propise. Potrebno je umeti raditi sa ljudima, objasniti zašto je neka mera važna i ubediti poslodavca da uloži u bezbednost. Nekada je to izazov, jer se bezbednost često doživljava kao trošak, a ne kao investicija. Lice za BZR mora da zna da argumentuje, koristi primere i prati rezultate.

Licenca, agencije i mogućnosti napredovanja

Za rad u agenciji koja se bavi bezbednošću i zdravljem na radu često je potrebna licenca. Licenca se stiče nakon položenog stručnog ispita i određenih uslova koji mogu uključivati radno iskustvo, obrazovanje i dodatne ispite. Ona se obnavlja u propisanim rokovima i često zahteva bodove stečene kroz edukacije, seminare i stručno usavršavanje. Za rad u jednoj firmi, kao lice za BZR, obično je dovoljan položen stručni ispit, ali mnogi poslodavci ipak traže iskustvo ili dodatne kompetencije.

Agencije nude raznovrsnije iskustvo, jer se susreću sa različitim delatnostima, opasnostima i sistemima. Rad u agenciji može biti dinamičan, ali i naporan, naročito ako se puno putuje i radi na terenu. Sa druge strane, rad u jednoj firmi omogućava dublje poznavanje procesa i stabilniji raspored. Neki ljudi kombinuju oba: zaposleni su u firmi, a povremeno pružaju konsultantske usluge ili drže obuke.

Mogućnosti napredovanja zavise od obrazovanja, iskustva, licence i rezultata. Oni sa fakultetskim obrazovanjem i višegodišnjim iskustvom mogu napredovati do menadžerskih pozicija u oblasti bezbednosti, zdravlja i zaštite životne sredine. Oni sa položenim ispitom i srednjom školom mogu raditi kao lica za BZR u manjim i srednjim firmama, a uz dodatno usavršavanje i iskustvo mogu proširiti svoje mogućnosti.

Kako izgleda samo polaganje: praktična iskustva

Polaganje stručnog ispita može biti psihički zahtevno. Kandidati često osećaju tremu, jer je gradivo obimno, a ispit traje dugo. Iskustva pokazuju da su prvi delovi obično lakši i brže se prolaze, dok su pravilnici i procena rizika kritični. Ispitivači mogu da postavljaju potpitanja, traže konkretne odgovore i proveravaju da li kandidat razume logiku, a ne samo da ponavlja naučeno.

Na pismenom delu često se dobija radno mesto za koje treba napisati procenu rizika. Nekada je dozvoljeno koristiti literaturu, nekada ne. Ako literatura nije dozvoljena, korisno je imati osnovna znanja o opasnostima, štetnostima i merama zaštite za različita zanimanja. Takođe, treba znati kako se popunjava akt o proceni rizika, koji su njegovi obavezni elementi i kako se tumači rezultat.

Na usmenom delu biće pitanja iz pravilnika i iz procene rizika. Odgovori treba da budu jasni, konkretni i povezani sa propisima. Ako nešto ne znate, bolje je priznati i pokušati logički zaključiti nego izmišljati. Ispitivači cene iskrenost i znanje, a ne bahatost. Takođe, korisno je slušati druge kandidate, jer se pitanja često ponavljaju i mogu se zapamtiti kao smernice za učenje.

Da li vredi studirati ili samo položiti ispit

Mnogi se pitaju da li vredi završavati fakultet ako se stručni ispit može položiti i bez visokog obrazovanja. Odgovor zavisi od ciljeva. Ako želite da radite u agenciji, na složenijim poslovima, u međunarodnim kompanijama ili na menadžerskim pozicijama, fakultet je velika prednost. On daje širinu, teorijsko znanje, mogućnost bavljenja istraživanjem, nastavkom školovanja i boljim početnim pozicijama. Ako želite da radite kao lice za BZR u firmi i već imate iskustvo u delatnosti, stručni ispit može biti dovoljan za ulazak u posao.

Fakulteti tehničke, medicinske, tehnološke ili bezbednosne orijentacije često imaju predmete kao što su hemija, matematika, fizika, tehničko crtanje i zaštita na radu. Neki studenti se suočavaju sa teškim predmetima, ali to ne znači da je struka neperspektivna. Ako vas zanima praktičan rad, možete kombinovati studije sa polaganjem stručnog ispita i sticanjem iskustva. Ako studije prekinete, i dalje možete raditi u struci, ali će vam neka vrata ostati zatvorena.

Odluka o upisu ili nastavku studija treba da bude lična. Nemojte se voditi samo mišljenjem drugih, niti ljubomorom ili potcenjivanjem. Neko sa srednjom školom može biti odličan lice za BZR, a neko sa fakultetom može biti nespreman za praksu. Najvažnije je da stalno učite, da pratite propise i da radite odgovorno. U ovoj oblasti je znanje trajna kategorija, a diploma ili ispit samo su početak.

Saveti za buduće kandidate

Ako planirate da polažete stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu, počnite na vreme. Napravite plan učenja i podelite gradivo na manje celine. Prvo savladajte osnovne pojmove, zatim zakone, pa pravilnike i na kraju procenu rizika. Koristite više izvora: zakone, pravilnike, skripte, primere i beleške. Ne oslanjajte se samo na jedno štivo, jer ispitivači mogu pitati nešto što nije u skripti.

Vežbajte pisanje procene rizika. Uzmite nekoliko različitih radnih mesta i za svako napišite opasnosti, štetnosti, mere i zaključak. Naučite da koristite bar jednu metodu procene rizika i da objasnite njene vrednosti. Takođe, naučite osnovne brojeve i rokove koji se često pitaju: granične vrednosti buke i vibracija, minimalno osvetljenje, visinu rada na visini, rokove za preglede opreme, dokumentaciju za građenje i električne radove.

Pripremite se psihički. Ispit može trajati dugo, a trema može da vas blokira. Spavajte dovoljno, ponesite vodu i hranu, obucite se udobno. Ako ne znate odgovor, ostanite smireni i pokušajte da povežete sa onim što znate. Ispitivači su ljudi i mogu da pomognu ako vide da ste učili. Nemojte odustajati ako prvi put ne položite. Mnogi kandidati polažu iz drugog ili trećeg puta i na kraju uspeju.

Pratite izmene propisa. Ono što je važilo pre nekoliko godina možda više nije aktuelno. Ako je moguće, pohađajte seminare, konsultacije i obuke. Povezujte se sa drugim ljudima iz struke, razmenjujte iskustva i pitanja. Nemojte se plašiti da pitate. U ovoj oblasti je saradnja korisna, jer se propisi tumače i primenjuju na različite načine.

Zaključak

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja traži odgovornost, znanje i stalno usavršavanje. Stručni ispit je prvi ozbiljan korak ka poslu lica za BZR, ali nije kraj učenja. Nakon njega slede praksa, iskustvo, specijalizacije i praćenje promena. Posao može biti stresan i zahtevan, ali i koristan, dinamičan i perspektivan. Ako volite da radite sa ljudima, da proučavate propise, da rešavate probleme i da doprinesete sigurnijem radnom okruženju, ova oblast može biti dobar izbor.

Bez obzira na to da li ste na početku karijere, da li razmišljate o studijama ili već radite u firmi, najvažnije je da imate plan. Informišite se o uslovima, rokovima, literaturi i načinu polaganja. Učite postepeno, proveravajte znanje i ne odustajte. Bezbednost i zdravlje na radu nije samo zanimanje, već i odgovornost prema ljudima. Oni koji to shvate ozbiljno imaće i znanje i posao i zadovoljstvo u onome što rade.